U Mu­ri­ni je odr­ža­na če­tvr­ta tra­di­ci­o­nal­na ma­ni­fe­sta­ci­ja „Da­ni aro­ni­je – ča­ri Po­li­mlja”. Na­kon sve­ča­ne ber­be aro­ni­je, ka­da je i or­ga­ni­zo­van obi­la­zak plan­ta­ža, odr­ža­na su pre­da­va­nja re­le­vant­nih struč­nja­ka iz obla­sti vo­ćar­stva, s po­seb­nim ak­cen­tom na pred­no­sti plan­ta­žnog uz­go­ja plo­do­va, kao i upo­zna­va­nje pri­sut­nih sa is­ku­stvi­ma ze­ma­lja EU iz vo­ćar­ske pro­iz­vod­nje i pla­sma­na pro­iz­vo­da. Ma­ni­fe­sta­ci­ji su pri­su­stvo­va­li pro­iz­vo­đa­či iz Pla­va i Gu­si­nja i čla­no­vi Udru­že­nja pro­iz­vo­đa­ča i pre­ra­đi­va­ča aro­ni­je Cr­ne Go­re.
Re­če­no je da je ča­rob­na bilj­ka aro­ni­ja, ili si­bir­ska bo­rov­ni­ca, vr­sta bo­bi­ča­stog vo­ća ko­ja po­ti­če sa is­to­ka Sje­ver­ne Ame­ri­ke, dok je u Evro­pi naj­vi­še ima u Ru­si­ji i Polj­skoj.
In­že­njer agro­no­mi­je Ivan Vu­le­tić, po­zdra­viv­ši pri­sut­ne is­pred Udru­že­nja pro­iz­vo­đa­ča i pre­ra­đi­va­ča aro­ni­je Cr­ne Go­re, po­ja­snio je da je aro­ni­ja li­sto­pad­ni grm ko­ji iz­ra­sta od 1,5 do tri me­tra vi­si­ne. Plod su bo­bi­ce ve­li­či­ne gra­ška, lju­bi­ča­sto-cr­ne bo­je, slat­ka­sto-ki­sel­ka­stog i po­ma­lo opo­rog uku­sa. Zre­li plo­do­vi aro­ni­je sa­dr­že ve­li­ku ko­li­či­nu bi­o­fe­no­la, ta­ni­na, fla­vo­no­i­da, an­to­ci­ja­na, ka­ro­ti­na, mi­ne­ra­le ka­li­jum, kal­ci­jum, gvo­žđe, man­gan, mo­lib­den, jod i fos­for, vi­ta­mi­ne (A,C,P, B9, B6, B2, vi­ta­min E), ta­ni­ne, ce­lu­lo­zu, pek­ti­ne. Aro­ni­ja sa­dr­ži naj­vi­še an­ti­ok­si­da­na­ta od svih na­mir­ni­ca ko­je čo­vjek ko­ri­sti u is­hra­ni. Svje­ži plo­do­vi mo­gu da se ču­va­ju u hlad­nja­ča­ma, kao ja­bu­ke ili gro­žđe, na +2 ste­pe­na Cel­zi­ju­sa.
– Ba­vlje­njem ovom bilj­kom na­i­šli smo i na od­re­đe­ne pro­ble­me. Ipak, mi­slim da ne­će­mo di­ći ru­ke od nje, već će­mo na­sto­ja­ti da se sva­ki pro­blem ri­je­ši i da pro­iz­vod­nja i pre­ra­da ove bilj­ke bu­du za­stu­plje­ni u pu­nom obi­mu. Zad­njih mje­se­ci odr­ža­va­ni su ra­zni sku­po­vi o aro­ni­ji i ona je me­dij­ski pred­sta­vlja­na, s po­ku­ša­jem da na­đe­mo rje­še­nje za ovo­go­di­šnji rod ko­ji je iz­u­ze­tan. Pre­ma ne­kim na­šim po­da­ci­ma, Udru­že­nje Cr­ne Go­re ima 40 do 50 to­na plo­da aro­ni­je. To je ve­li­ka ko­li­či­na, ali ako kre­ne­mo sa ne­kim ak­tiv­no­sti­ma i bu­de­mo ima­li bi­lo ka­kvu po­dr­šku sa stra­ne mi­slim da to mo­že da se re­a­li­zu­je, za­šta smo iz mi­ni­star­sva do­bi­li ne­ke sig­na­le. Oni su volj­ni da raz­go­va­ra­ju sa na­ma, ali je bi­ro­kra­ti­ja do­sta spo­ra –ka­zao je Vu­le­tić.
On je is­ta­kao da se ove go­di­ne na tr­ži­štu Cr­ne Go­re po­ja­vi­la aro­ni­ja ko­ju su iz Udru­že­nja oci­je­ni­li da je sum­nji­vog kva­li­te­ta, jer aro­ni­ja, ka­žu, sa­zri­je­va ovih da­na, a već je pri­je mje­sec ili vi­še po pi­ja­ca­ma i tr­žni­ca­ma Cr­ne Go­re ima u po­nu­di.
– Tra­ži­li smo za­šti­tu i vi­dje­će­mo ko­li­ko će­mo us­pje­ti u to­me. Svi go­vo­re da je to polj­ska aro­ni­ja. Me­đu­tim, bio sam član de­le­ga­ci­je ko­ja je po­sje­ti­la Polj­sku i zva­ni­čan stav re­sor­nog mi­ni­star­stva Polj­ske je­ste da se nji­ho­va aro­ni­ja sto od­sto pre­ra­đu­je i da je ni­ko ne iz­vo­zi kao si­ro­vi­nu. Zbog to­ga smo kre­nu­li u ak­ci­ju da tra­ži­mo ma­ši­nu za pre­ra­du i po­moć da ne bi­smo iz­vo­zi­li si­ro­vi­nu, ne sa­mo aro­ni­je, ne­go su tu i ja­go­da, šum­ska bo­rov­ni­ca i osta­li plo­do­vi iz ovog kra­ja ko­je ni­ka­ko ne tre­ba za­po­sta­vi­ti, već se ti plo­do­vi ja­vlja­ju na tr­ži­štu i iz­vo­ze kao pro­iz­vo­di, a ne kao si­ro­vi­na, po uci­je­nje­nim iz­no­si­ma. Što se ti­če šum­ske bo­rov­ni­ce tu ima je­dan ve­li­ki pro­blem, ko­jim smo mi po­ku­ša­li da se ba­vi­mo, jer svi na­ši čla­no­vi po­red aro­ni­je ga­je i dru­ge bilj­ke. Pro­blem je i u bra­nju ne­zre­le bo­rov­ni­ce. Bra­njem ra­znim po­ma­ga­li­ma na­pra­vi­li smo od bo­rov­ni­ce, ko­ja je bi­la brend ovog kra­ja i sje­ve­ra Cr­ne Go­re, lo­ši­ju kla­su od bo­rov­ni­ca iz osta­log re­gi­o­na. Sa­mim tim, ne­sa­vje­snim ra­dom ot­ku­plji­va­ča be­ra­ča ura­di­li smo to što smo uta­di­li, ma­da ni­je ka­sno da to is­pra­vi­mo –po­ru­čio je Vu­le­tić.
Dok­tor Se­na­din Pu­po­vić go­vo­rio je o aro­ni­ji kao funk­ci­o­nal­noj hra­ni ko­ja svo­jim sa­dr­ža­jem lje­ko­vi­tih sup­stan­ci po­di­že imu­no­si­stem, jer se te sup­stan­ce po­na­ša­ju kao moć­ni an­ti­ok­si­dan­ti, što po­ma­že or­ga­ni­zmu u sva­ko­dnev­noj bor­bi pro­tiv štet­nih sa­sto­ja­ka.
– Svi ste ču­li za Čelj­no­bil i ka­ta­stro­fu, na­kon če­ga je aro­ni­ja još vi­še do­bi­la na zna­ča­ju jer se vi­dje­lo da se nje­nom upo­tre­bom sma­nju­ju štet­ne po­sle­di­ce zra­če­nja, ta­ko da je ona pre­po­ruč­lji­va za sve oso­be ko­je bo­lu­ju od ma­lig­nih bo­le­sti. Mo­že se ko­ri­sti­ti u neo­gra­ni­če­nim ko­li­či­na­ma. Pri­mi­je­tio sam da za aro­ni­ju pi­ta­ju sa­mo bo­le­sni, me­đu­tim nju je naj­bo­lje uzi­ma­ti pre­ven­ti­ve ra­di. Mo­gu da je ko­ri­ste oso­be ko­je ima­ju vi­sok krv­ni pri­ti­sak, di­ja­be­tes, obo­lje­nja štit­ne žli­je­zde, oso­be ko­je su sla­bo­krv­ne, ko­je ima­ju pro­blem sa pro­bav­nim or­ga­ni­ma –ka­zao je dok­tor Pu­po­vić.
In­že­njer teh­no­log Je­le­na Po­po­vić, go­vo­riv­ši o pre­ra­di aro­ni­je i po­god­no­sti­ma dru­gog lje­ko­vi­tog bi­lja i šum­skih plo­do­va, re­kla je da se do sa­da ra­di­lo o ot­ku­pu u svje­žem sta­nju, a naj­bo­lje bi bi­lo i naj­ve­ća is­ko­ri­šće­nost, a i fi­nan­sij­ska do­bit, kad bi se pra­vi­lo ne­što od njih.
– Osnov­no što smo mi do sa­da ra­di­li je­ste za­mr­za­va­nje plo­do­va, pa se kao za­mr­znu­ti pro­iz­vod pro­da­va­li, ili kao su­še­ni. U zad­nje vri­je­me je po­pu­lar­no kan­di­ra­no vo­će, što je ma­lo kom­pli­ko­va­ni­ji pro­ces, ali je is­pla­tiv. Ne­ki dru­gi ob­li­ci pre­ra­de bi­li bi oni tra­di­ci­o­nal­ni, kao dže­mo­vi, mar­me­la­de, so­ko­vi i si­ru­pi, kom­po­ti i mje­ša­vi­ne ra­zno­ra­zne, a i je­dan pra­vac ko­ji je za­ni­mljiv – vi­no, li­ker i ra­ki­ja. Naj­jed­no­stav­ni­ji ob­li­ci pre­ra­de su hlad­no-ci­je­đe­ni so­ko­vi bez adi­ti­va i kon­zer­van­sa – is­ta­kla je Po­po­vi­će­va.
Mom­či­lo Po­po­vić, di­rek­tor Far­mon­ta, vla­snik ima­nja na Mu­ri­ni, na ko­jem je za­sa­dio aro­ni­ju, ka­zao je da će pro­ši­ri­ti bilj­ni asor­ti­man, jer mo­no­kul­tu­ra ni­kad ni­je do­no­si­la jed­nu si­gur­nost kod pro­iz­vo­đa­ča. Za­to, ma­ni­fe­sta­ci­ja ove go­di­ne na­zva­na je „Ča­ri Po­li­mlja”, umje­sto kao do sad „Ča­ri aro­ni­je”.
– Far­mont je dav­ne 2007. go­di­ne ušao u ovaj po­sjed i na­kon ot­ku­pa od­mah po­čeo da ula­že, od ogra­đi­va­nja, do­vo­đe­nja objek­ta u funk­ci­ju, ula­ga­nja u ko­mo­re i su­ša­re i opre­mu za hla­đe­nje i odr­ža­va­nje kul­tu­ra. Ovaj naš pi­o­nir­ski po­du­hvat na­i­šao je na od­jek u ovom kra­ju, ta­ko da od go­di­nu-dvi­je da­na ima­mo for­mi­ra­no i Udru­že­nje pro­iz­vo­đa­ča i pre­ra­đi­va­ča aro­ni­je, ta­ko da ove go­di­ne već ima­mo zna­čaj­ne ko­li­či­ne u po­nu­di. Me­đu­tim, de­ša­va se i ne­što što je za po­ljo­pri­vre­du ka­rak­te­ri­stič­no – jed­ne go­di­ne vre­men­ske pri­li­ke ili ne­pri­li­ke uči­ne da ne­ma oče­ki­va­nog ro­da, dru­gi put ka­da je taj rod nor­ma­lan ili iz­da­šan su­o­ča­va­mo se sa pro­ble­mom pla­sma­na. Na na­šoj plan­ta­ži oče­ku­je­mo oko de­set to­na aro­ni­je, a već smo se su­o­či­li s pro­ble­mom gdje to da pla­si­ra­mo. Mi smo s ne­kim kom­pa­ni­ja­ma na­pra­vi­li ugo­vo­re, do­go­vo­ri­li ci­je­ne, asor­ti­man, di­na­mi­ku is­po­ru­ke, a do­šlo je do to­ga da nam ni­jed­na is­po­ru­ka ni­je usli­je­di­la – ka­zao je Po­po­vić, pi­tav­ši šta je to po­treb­no da se pro­iz­vo­đa­či­ma da­ju po­treb­ni im­pul­si.
– Da­kle, ima­mo tu­ri­stič­ku pri­vre­du, a cr­no­gor­ske kom­pa­ni­je, cr­no­gor­ski lan­ci mar­ke­ta ko­ji­ma tre­ba­ju pro­iz­vo­di, to ne ot­ku­plju­ju. Su­o­ča­va­te se s tim da se pro­iz­vo­đa­či­ma prak­tič­no ne da­ju ni­ka­kvi im­pul­si. Šta je po­treb­no? Ima­mo pro­je­kat ko­ji ne tra­ži ni­je­dan di­nar ula­ga­nja, sa­mo je po­treb­no da sjed­nu mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma i na­pra­ve je­dan plan re­a­li­za­ci­je i da se vi­di šta je to sve po­treb­no tu­ri­stič­koj pri­vre­di, a šta je to što tre­ba da da­je mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de, od­no­sno pro­iz­vo­đa­či. Da­kle, sa­mo su po­treb­ne or­ga­ni­za­ci­o­ne ak­tiv­no­sti, ali to kod nas ni­ka­ko da se us­po­sta­vi. On­da tek mo­že­mo pri­ča­ti i o ara­ni­ji i o šum­skim plo­do­vi­ma, i lje­ko­bi­lju, i svim po­ljo­pri­vred­nim pro­iz­vo­di­ma – za­klju­ču­je Po­po­vić.
Ve­se­lin­ka Ba­bo­vić, in­že­njer agro­nom, go­vo­ri­la je o plan­ta­žnom ga­je­nju kul­ti­vi­sa­ne šum­ske ja­go­de, iz ko­je se, ka­ko je is­ta­kla, iz­dvo­ji­la sor­ta „re­gi­na”, za ko­ju su naj­bo­lji uslo­vi ga­je­nja pla­nin­sko-brd­ska pod­ruč­ja, či­ja je nad­mor­ska vi­si­na pre­ko 500 me­ta­ra.
– Lo­ka­ci­ja par­ce­le za šum­sku ja­go­du tre­ba da bu­de na mje­sti­ma gdje ima do­volj­na ko­li­či­na vo­de, iz raz­lo­ga što ona plo­do­no­si ci­je­lim to­kom ve­ge­ta­ci­o­nog pe­ri­o­da, do pr­vih mra­ze­va. Ze­mlji­šte tre­ba da bu­de bla­go ki­se­lo, ras­tre­si­to, pro­pu­sno i plod­no. Pre­po­ru­ču­je se sad­nja na pet, mak­si­mal­no de­set ari, ono­li­ko ko­li­ko mo­že da op­slu­ži jed­no do­ma­ćin­stvo, jer pre­ko to­ga iz­i­sku­ju se do­dat­ni tro­ško­vi, kao za ber­bu. Za pet ari po­treb­no je dvi­je do tri pri­ko­li­ce do­bro ugo­re­log staj­nja­ka ov­či­jeg ili go­ve­đeg i po­sli­je to­ga od­mah po­o­ra­ti. Na­kon fre­zi­ra­nja tre­ba sta­vi­ti oko 25 ki­lo­gra­ma vje­štač­kog đu­bri­va i pri­mi­je­ni­ti pro­pi­snu sad­nju. Mo­ja pre­po­ru­ka je da se vr­ši plan­ta­žno uz­ga­ja­nje šum­skih ja­go­da, jer je to de­fi­ci­ta­r­na ro­ba na tr­ži­štu, upra­vo što ne mo­že da se sa­di na ve­ćim po­vr­ši­na­ma – is­ta­kla je Ba­bo­vi­će­va.
N.V.